Марко Ханжелич
Монако званично је кнежевина и читава територија ове џепне државе обухвата све два квадратна километра, што је рецимо мање од површине Порторож, али наравно Монако је знатно гушће насељен од нашег приморског одмаралишта, јер у њему живи више од 38 (углавном врло богатих) становника који користе комбинацију топле медитеранске климе и за свој џеп доброћудну пореску политику. Монако није део Европске уније, па је подложан телефонским тарифама за треће стране, због чега је паметно искључити пренос података пре уласка у земљу, ако за тим нема потребе.
Кнежевина је административно подељена на четврти, међу којима је и најпознатија Монте Карло, који је уједно и званични главни град кнежевине. Историја ове џепне земље, којом се владало од петнаестог века, такође је веома живописна породица Грималди. Био је њен оснивач Францесцо Грималди, такође звани Пребрисани, пошто је заузео тврђаву која је стајала на овој територији прерушавајући се у монаха капуцина са својим војницима.
Сто година након освајања, подручје данашњег Монака купила је породица Грималди од арагонских краљева. До Француске револуције (1793) кнежевина је била мање-више аутономна, иако је била у својеврсном посебном вазалном односу са француским краљевима. Кнежевина Монако био подвргнут бројним упадима и нападима непријатеља, најновије током Другог светског рата, када су га први пут окупирали Италијани, а након италијанске капитулације, године Монако напао Немци.
1993. године постала је званични члан Уједињених нација са пуним правом гласа. Између земље Француска и уставна монархија Монако постоји и уговор који каже да чак и ако у будућности монарх није имао наследника, Монако и даље остају независна држава. Захтев није толико необичан ако знамо да је до 2002. године, према Уставу, премијер Монака морао бити француски држављанин, који је именован на ову функцију монашки кнез, али међу кандидатима које је предложила француска влада.
Главни разлог због којег се толико богатих људи сели у Монако је повољна пореска политика. Богатство земље углавном потиче од коцкања као и од туризма. Најважнија годишња туристичка манифестација је дефинитивно трка Формуле 1 за Велику награду Монака. На улицама Монака могу се видети такви и онакви аутомобили богаташа, аутомобили које можда нигде другде нећете видети уживо. Само ходање улицама је фасцинантно, јер је раскош неизмерног богатства видљива готово на сваком углу. Све је још импресивније у луци, где су привезане јахте најбогатијих становника Монака.
O богатство Монака сведоче и многи скупи бутици, златаре, још скупљи хотели и ресторани. Цена менија за вечеру често прелази хиљаду евра. Познато је да у последње време тамо купује станове многе богате самохране жене. Наводно, готово све друге банковне рачуне у Монаку отвара жена. Високе стамбене зграде у граду имају рецепцију у приземљу, где су рецепционари присутни даноноћно. На звона није наведено име, само бројеви.
Улична стаза у Монаку пролази дуж шеталишта уз море Монте Царла in Ла Цондамина и улице дуж ње. Председник аутомобилског клуба Монако први се узбудио због трке у кнежевини Антхони Ногхес, који је такође заслужан за то што је на крају трке видео карирану заставу. По први пут се утркују за ГП Монацо изведено већ 1929. године, а до данас је Монако дуж Монзе једино место за трку шампионата Формуле 1 које се одржало у календару од самог почетка.
Припрема стазе траје шест недеља, а уклањање после трке три недеље. Тркалиште има много успона и падова, уских завоја и само један дужи авион, што стазу чини великим изазовом за све тркаче. До сада је два пута један од тркача у судару слетео у море. Најпознатији такав пример је несрећа Алберта Асцари 1955. Упркос неколико мањих промена на стази током година, она и даље представља највећи тест тркачких вештина у Формули 1. Нелсон Пикует волео је да упоређује трке у Монаку са вожња бициклом по дневној соби али је додао да победа овде вреди више од победе на другим местима
